Venom (2018) – Recenzija

Posted 2018/12/08 11 0

Iako sam veliki poštovalac njihovih stripova i grafičkih novela, moram priznati da me Marvelovi filmovi ne zanimaju previše. Laka i predvidljiva bioskopska zabava nije baš po mom ukusu, iako sam dobrom broju filmova pružio šansu. Jedini film koji zaista hvalim je Deadpool, koji se bavi istoimenim anti-herojem. Venom je još jedan antiheroj u svetu Marvela, a prvi put se spominjao u serijalu o Spajdermenu. Zbog činjenice da je reč o antiheroju koga tumači Tom Hardi (Tom Hardy), rešio sam da ovom filmu pružim šansu.

Hardi tumači Edija Broka, poštovanog istraživačkog novinara, koji živi skaldan život sa svojom verenicom (Michelle Williams). Jednom prilikom saznaje poverljivu informaciju vezanu za fondaciju Lajf, koju predvodi Karlton Drejk (Riz Ahmed). Edov pokušaj da ga suoči sa činjenicama koje je saznao mu upropašćuje život – ostaje bez posla i napušta ga verenica. Nakon nekog vremena, Edi ponovo dolazi u kontakt sa fondacijom, ovoga puta preko radnice koja je zgrožena eksperimentima koji se odvijaju tokom istraživanja. Prilikom posete, Edi dolazi u kontakt sa vanzemaljskim simbiotom i njihova simbioza postaje Venom…

Simbiot je vanzemaljac u praktično tečnom stanju, kome je potreban domaćin u vidu čoveka kako bi preživeo. Spajanjem njega i Edija nastaje superheroj koji je daleko od klasičnog junaka – ima prilično gadan stav, vređa, hrani se delovima ljudskog tela i oduševljen je činjenicom da je sposoban da sprovede ogromno nasilje. Venom je deo plana po kome bi celokupno čovečanstvo poslužilo kao ishrana simbiotima. Autori se ne libe da demonstriraju njegove ubilačke poduhvate, naročito kada ekipa pokušava da uhvati njegovog domaćina.

Povući ću paralelu između Venoma i Dedpula. Oba karaktera su anti-heroji, samo što je Dedpul urnebesan i njegovo konstanto komentarisanje i sarkazam svaku scenu čini smešnijom. Pored toga, Dedpulovom komičnom utisku doprinose detalji poput dečjeg ručnog sata ili odnosa kojeg ima sa slepom crnom staricom koja mu je cimerka. Sa druge strane, Venom ima komičnu crtu, ali ni približno tako jako kao Dedpul. Izvor komedije je uglavnom nesklad između Edija i simbiota, kao i odnos prema nasilju koje čini. Između ostalog, i zbog tih detalja mi nije mi baš jasna činjenica zašto je Deadpool R-rated film, dok je Venom PG-13.

Venom sjajno funkcioniše kao negativac, što je i bio u početku svoje Marvel karijere. Pored Spajdermena, koji je heroj u klasičnom smislu, u priči smo imali karaktera koji pozitivac, dok u filmu Venom nema prijateljski nastrojenog heroja. Čak ni Edi Brok nije dobričina, jer je nadmen, sebičan i zloupotrebljava poverljive poslovne informacije svoje verenice kako bi ispunio svoje ciljeve. Vanzemaljski simbiot ga potpuno obuzima i oduzima mu slobodnu volju, a pravila sada određuje neko drugi. Zbog toga mi nismo sigurno da li treba da se bojimo Venoma ili da se nadamo da će nas spasiti.

Stekao sam utisak da kvartet scenarista jednostavno nije znao kako da negativca predstavi kao protagonistu, pa kao rezultat imamo junaka koji je loš ili dobar u zavisnosti od toga kako se scena odvija. Iako nije junak u klasičnom Marvelovom smislu, u momentima kada scenaristi zaobilaze njegovu suštinsku prirodu, Venom je na momente visokomoralan tip. Još jedna netipična stvar za filmove o superherojima je što Tom Hardi svom karakteru, za razliku od harizme i privlačnosti, ne pruža previše simpatičnosti. Njegove konstantne rasprave sa glasom u glavi, kao i skepticizam za planove vanzemaljca, su jedan od glavnih izbora komedije.

Nisam ni očekivao da razrađena priča bude kvalitet ovog filma – fabula je jednostavna, karakteri nisu razrađeni i dobijamo kraj koji nas neće skroz zadovoljiti, sa najavom novih nastavaka. U suštini, film se oslanja na Hardijevu pojavu, akcijske scene i specijalne efekte, u kojima posmatramo Venomove spektakularne promene tela. Kao po ko zna koji put, nije mi jasno zbog čega je potrebno četiri osobe da bi napisali ovako rutinski, pomalo haotičan scenario, gde posmatramo negativca koji želi da spasi svet i gde nijedna scena nije nešto što već nismo videli.

Venom se uopšte ne trudi da bude nešto više od tipičnog filma o superherojima – ziheraški napisan scenario, superstar u glavnoj ulozi i puno specijalnih efekata, što ljubitelji žanra neće uzeti kao minus.

(Siniša Stajić/Filmskerecenzije.com)

Komentari

Komentariši

Hot Article

The Commuter (2018) – Recenzija

News

Posted 2018/12/08

Mortal Engines (2018) – Recenzija

News

Posted 2018/12/08

Venom (2018) – Recenzija

News

Posted 2018/12/08

Little Italy (2018)

News

Posted 2018/12/08